![\"IMG_0976\"](\"http:\/\/www.kolekcija.info\/wp\/wp-content\/uploads\/2016\/06\/IMG_0976.jpg\")
<\/a><\/a>Jutarnje sunce ve\u0107 \u017eari i pali\u2026i o\u010dito upada u o\u010di Zemi…pa on svako malo ne\u0161to poludi, pa bi amo pa bi tamo…ali me to uop\u0107e ne brine…uskoro se nalazimo s Petrom, a on je \u201cimam\u201d tj. predvodnik karavane, pa \u0107u mu \u010dim se uka\u017ee prilika baciti teret izbora smjera i dalje kaskati za njim, na mla\u0111ima svijet ostaje, ja ionako imam pune ruke posla dr\u017eanjem Dede pod kontrolom…i dok mi ve\u0107 putujemo i hvalimo se time, s odmakom dobivamo odgovore o bu\u0111enju i sliku krmeljave face iz kreveta…\u017eao mi je ekipo, dan je divan, mi smo ve\u0107 do daske u u\u017eivanju…i cvilimo serpentinama kod O\u010dure ali i \u010dekamo da \u0161lep utovari vozilo o\u010dito po\u0161teno razbijeno prethodne no\u0107i\u2026prelazimo granicu u Slo…vozimo uz radove na cesti koji mora da nerviraju Petra jer \u0107e mu pra\u0161ina pasti na lak i felge…a na chat dolaze prve stvarno zabrinjavaju\u0107e poruke…i tu ne mislim na one o gu\u017evi u Konzumu i turistima…nego o tome kako je kolega nakon cjelojutarnjeg poliranja felgi krenuo i ubrzo se vratio zbog jakog lupanja iz smjera zadnjeg desnog kota\u010da…u \u0161ali mu pi\u0161em da izvadi polirku iz felge…ali mi biva \u017eao…pa dajem neke druge prijedloge, ali i javljam Petru (koji ne prati chat).<\/p>\n
Uglavnom, u razmaku od nekih 20min oko dogovorenog termina okupila se veli\u010danstvena trojka (Petar, 530i, 230ks…Roberto, 328, 192ks…ja, 1600-02, 85ks i godina vi\u0161e nego njih svo troje zajedno) i jedan Golf (gen.7, R-line, 150ks dizlo), na Petrolovoj benzinskoj u Tr\u017ei\u010du, i u hladovini nekog drva, grickaju\u0107i pistacije, donijela te\u0161ku odluku…i primijenila Top Gear pravilo \u201cwe do leave man behind\u201d…te nakon zapi\u0161avanja terena krenula hrabro naprijed, tamo gdje su mnogi (pa i od nas) bili…iako mi je donekle laknulo kad nisam prvi odustao dodatni teret je stavio prvi pravi izazov za Dedu pa posljedi\u010dno i za mene (Loibl Pass)…uzbrdo je to manjak snage pa vozim \u201cflat out\u201d uz bu\u010dno negodovanje bregaste koje se pravim da ne \u010dujem…a nizbdo ko\u010dnicama poma\u017eem ve\u0107im kutem prednjih kota\u010da pa se jadne 11 godina stare balon Mi\u0161elinke savijaju i zavijaju i dok si rekao keks, evo nas lutamo Austrijom…i lutali bi mi tako da kolega Roberto nema manjak plina a vi\u0161ak popijenih sokova\u2026.pa u izgovoru tankiranja skre\u0107e na benzinsku…a mi se zaustavljamo na prvom parkingu. Hrvoje gun\u0111a kako je zaboravio upaliti hla\u0111enje pretinca s cugom, a ja vadim oro\u0161enu fla\u0161u vode iz svojeg…uz komentar \u201ca u pm, i ja zaboravio\u201d da mu olak\u0161am muku…Roberto u me\u0111uvremenu sti\u017ee, ali niti je to\u010dio ni istakao…pa cupka, okre\u0107e se oko sebe…i odlije\u0107e u potragu za wc-om…a mi lagano dalje…vru\u0107e je…sad ve\u0107 opako…i vrijeme je da poku\u0161am shvatiti koje je bilo razmi\u0161ljanje bmw in\u017eenjera zadu\u017eenih za klimatizaciju u ovakvim situacijama…paljenje ventilatora ne poma\u017ee…iako za\u010dudo jo\u0161 uvijek radi nakon toliko godina…otvaranje prozora rezultira turbulencijama oko glave i to mi se ne svi\u0111a jer imam uro\u0111eni strah od propuha (kako bi rekao Mile K.)…a leptire nisam nikad okretao do kraja…pa vrtim korak po korak\u2026.i svakim korakom stvar sve bolja…i kad su malo preko 90 stupnjeva doga\u0111a se \u010dudo…buka oko glave dovoljna da se ne \u010duje mlinac pod haubom ali bez propuha, a prostor oko nogu, volana i ruku u vrtlogu zraka davaju\u0107i osje\u0107aj rashla\u0111enog zraka iz klime…sjajno…odli\u010dan dan je postao jo\u0161 bolji…table za GG brinu da nitko u krugu 100km ne proma\u0161i, ali i da svakim kilometrom di\u017eu zazubice\u2026jer i ova cesta, kojom se vozimo, odli\u010dno izgleda i prolazi divnim krajolikom s pogledom u planine.<\/p>\n
<\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure>\n\t\t<\/div>\n\nOstalo je jo\u0161 nahraniti i Dedu (ja ve\u0107 dva sendvi\u010da pojeo), kazaljka pokaziva\u010da goriva se spu\u0161tala neo\u010dekivano polako, i kako nismo nai\u0161li na Shell morao je Eni usko\u010diti u pomo\u0107. Pokaziva\u010d dnevne kilometra\u017ee pokazuje okruglih 400km, a pun do vrha s 30l…sve gledam i ne vjerujem, stiskam jo\u0161, na \u0161to podriguje van…pun do \u010depa…7.5l\/100km…daj me nemoj zezati…s flat out dionicama i 4 brzine…jasno je zakaj zacukava, pa fali mu goriva :)…kako u\u0161parao na gorivu, tako se odmah bacio u tro\u0161ak i kupio maskotu, da na slikama pravi dru\u0161tvo Dedi, i to tematsku, kornja\u010du tu\u017enih o\u010diju s cvjeti\u0107em na le\u0111ima…mi spremni…a i Roberto nakon zapi\u0161avanja terena i obla\u010denja u ratne boje…a i Petru je dovoljno blizu da vadi aparat i krene sa slikanjem…istina, izvadio bi on ranije, i trebao je…ali nekako sam imao osje\u0107aj da ne \u017eeli forsirati ostatak…Hrvoje i njegov Golf na sve to gledaju sa strane, i tu mi ve\u0107 kipi u glavi, ne mogu se sjetiti kako u Top Gear specijalima zovu omra\u017eeno rezervno vozilo, a neodoljivo me podje\u0107a na VW Bubbu iz Botswana Special epizode…<\/p>\n
<\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure>\n\t\t<\/div>\n\nPonovljeni start<\/b><\/h3>\n
I tako, nakon 7 i pol sati na putu, dva uni\u0161tena sendvi\u010da i koji litar teku\u0107ine s volanom u rukama, 400km svakakvih cesata u kota\u010dima i 30l spaljenog benzina, nalazimo se u podno\u017eju ceste na koju smo do\u0161li. Sada treba sve zaboraviti i \u010distih misli krenuti. Povremeno bi doletjelo kakvo nebitno pitanje o ru\u010dku, pivi, odmoru…ali sve smo ih vi\u017eljavo izbjegli…kome to treba kad je ovako lijepo vrijeme a cesta \u010deka? Do samih naplatnih ku\u0107ica (35eur je ulaznica za auto) se Deda ve\u0107 gadno znojio…flat out u drugoj, tu i tamo tre\u0107a…a uspon ne prestaje…dajem sve od na\u0161e kombinacije kako nebi zaostajali…probleme dr\u017eanja ritma poja\u010davam poku\u0161ajima slikanja u vo\u017enji ali ih kompenziraju kamioni i radovi na dionici prema vidikovcu kojeg je jednom i sam car Franc-Jo\u017ea posjetio…i koji je sad nosi njegovo ime. Ta dionica bi trebala biti dragulj cijele ceste, ali danas\/sada ne blista u punom sjaju. To me ne ometa da napravim pokoju sliku na lokacijama gdje to i ina\u010de radim. A dok se ja mu\u010dim s aparatom Hrvoje tra\u017ei osvje\u017eenje u blizini vodopada…neznam jel ga umorila vru\u0107ina kad je iza\u0161ao ih ugodno rashla\u0111ene kabine Golfa, glad ili vo\u017enja\u2026<\/p>\n
<\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure>\n\t\t<\/div>\n\nPutem jo\u0161 koji put stajemo, karavana se dr\u017ei donekle zajedno, i eto nas na parkingu vidikovca\u2026.i tu kre\u0107e tko\/\u0161to\/gdje\/kamo? Naravno, neki moraju prvo ozna\u010diti teritorij (pogodite tko?), neki bi mo\u017eda kupili suvenire, neki bi jeli…ali sve rje\u0161ava Petar…on bi do jezera…a kako sam ovdje ve\u0107 4. put a ni jednom nisam ni krenuo u tom smjeru…spremno i sre\u0107om bez razmi\u0161ljanja prihva\u0107am izazov…a izazov se svakim korakom pokazuje sve zahtjevniji…jezero izgleda blizu a nikako do njega sti\u0107i…i Petrove navlaku\u0161e o udaljenosti ili vremenu postaju sve vi\u0161e zabavne…jer sve miri\u0161i na onu jednu ludost koju uvijek mora\u0161 napraviti i koja ostaje najdulje urezana u pam\u0107enje, i koja \u0107e uvijek biti ponavljana kad se spomene ovo putovanje…i da, spustili se mi do jezera, oprali i noge u njemu, mogu samo re\u0107i da je “hladnije od ta\u0161tinog srca”, i poprili\u010dno gladni, blijedi i umornih nogu vratili nazad…u ni vi\u0161e ni manje nego dva sata…<\/p>\n pa jo\u0161 jedno poziranje na usponu do sladoleda i na parkingu…i nemojte pomisliti da kut uspona nije prirodan…strmo je, fest je strmo…i zavoji su uski…i nemojte misliti da sam pobrkao lon\u010di\u0107e s onom izjavom o najvi\u0161oj to\u010dci…kad je ovdje tabla 2571mnv…ovo nije dio ceste ;). Na parkingu nas malo zabavlja svizac koji je o\u010dito ogladnio pa poku\u0161ava ne\u0161to u\u017eicati od malobrojnih preostalih posjetitelja…ali neke zabavlja i testni primjerak Audi vozila koji je prepun \u017eica, ra\u010dunala i poluotvorene haube…na terasi ugostiteljskog objekta nema nikoga…a razlog se (osim svje\u017eine) skriva ve\u0107inom u tome jer Austrija igra svoju utakmicu na euru…osoblje je ipak nekako na\u0161lo vremena i za nas, potamanio ja jednu Vru\u0107u Ljubav (Heisse Liebe) koja ba\u0161 i nije vru\u0107a bila ali daleko od toga da je lo\u0161a bila…i na kraju nisam ja platio…<\/p>\n Obzirom da brojim najvi\u0161e posjeta, dajem prijedlog nastavka…vo\u017enja u slobodnom stilu do naplatnih s druge strane, okretanje pod 180 pa tutanj nazad i u smjeru hotela…vremena ni sunca vi\u0161e nema ne\u0161to, sutra se nikome ne\u0107e davati 11eur za ponovni ulazak, sad je vrijeme za odraditi sve \u0161to se mo\u017ee…prijedlog usvojen…i dodatno napominjem, ako me ne vide u pozadini, neka ne brinu, nisam se pokvario…to ja gu\u0161tam…ve\u0107 mi bilo malo \u017eao Dede, \u0161to sam mu sve bez neke posebne potrebe danas radio, i stvarno mislio lagano…<\/p>\n Eh, jedno je misliti a drugo je pasti pod utjecaj…neznam kakve mi droge ovaj stavio u Vru\u0107u Ljubav, ili mi mozak ostao bez kisika…kad sam uo\u010dio skoro praznu cestu i kolegu Roberta (s on board kamerom) iza sebe…sav razum je nestao…i leti Deda kontrolirano nizbrdo…pred zavojima ko\u010dim ko\u010dnicama, motorom koji zvoni lancem i bregastom, previ\u0161e smotanim kota\u010dima, zubima, otvorenim leptirima….pa Deda napinje tetive da odr\u017ei kontakt svih kota\u010da s podlogom…pa ravnica nizbrdo, pa opet \u0161altanje u drugu, zavijanje i jo\u0161 jedan zavoj svladan…i tako neko vrijeme, uz jedno\/dva preticanja…i upali mi se haragei…neznam kako bi to druga\u010dije objasnio…jer u kabinu nije do\u0161ao smrad ko\u010dnica, efikasnost ko\u010dnica se nije ne\u0161to smanjila, \u010dak u tolerancijama, papu\u010da se normalno pona\u0161a ali neka neugoda se uvukla…i ja se odmi\u010dem desno da kolega nastavi…pu\u0161tam gas i klizim prema idu\u0107em zavoju…u kabinu ulazi smrad ko\u010dnica…i sve sa strahom gledam u smjeru odlaska Roberta jer je on jedini projurio…da nije spalio ko\u010dnice…pa testiram svoje…i kad ono…ko\u010dim ja, ko\u010dnice ne rade…absolutno nikakav otpor na papu\u010di, direkt do poda…pumpam drugi, tre\u0107i, \u010detvrti put…ni\u0161ta…uh…ide zavoj, sre\u0107a kva\u010dilo i getriba jo\u0161 dobro rade…usporavam koliko mogu i vidim mali parking, skre\u0107em, povla\u010dim ru\u010dnu pomalo pani\u010dno…Deda blokira zadnje kota\u010de ali ne staje, jer sam na makadamu…i ve\u0107 ciljam da li \u0107u nazad na cestu ili se zaletjeti u neku \u0161karpu…izlazim koji centimetar nazad na cestu…ubacujem u rikverc i na parking…dobro je…u komadu smo…di\u017eem haubu, ulja ima, \u010dak mo\u017eda i vi\u0161e nego na startu…ne dimi se ni iz jednog kota\u010da…pa \u010dak ni smrad ne osje\u0107am…vra\u0107am se u auto, sti\u0161\u0107em pedalu ko\u010dnice \u017eustro i do kraja i tek nakon 7 pumpanja prima malo….i odmah popu\u0161ta, do idu\u0107ih 7 pumpanja…to je to, bremsen kaputt…a zlokobni Golf prilazi…ma sve je OK, meni i ko\u010dnicama dosta, samo vi dalje ja \u0107u uzbrdo…i vozim ja tako uzbrdo, sad stvarno bez pritiska papu\u010de plina do poda…i uspinjem se lagano…a pred o\u010dima mi prolaze slike \u017eivota…sre\u0107a moja da mi mozak spor…da se ovo ranije odigralo mo\u017eda bi me panika ulovila…ali sad sam donekle siguran dok ne do\u0111em do vrha…a ako do tada ne prorade…neznam \u0161to \u0107u…\u010dekati jo\u0161…odzra\u010divati sistem…nemam pojma…i tako razmi\u0161ljam o svemu osim o krajoliku…dok kona\u010dno nije po\u010dela pedala o\u017eivljavati i primati nakon recimo tri pumpanja…tri pumpanja su super, s tim bi se mo\u017eda upustio i u spust…budi se nada…i sku\u017eim lokaciju gdje sam s motorom pro\u0161le godine napravio super slike ali se ne vra\u0107am nizbrdo do nje nego biram jednu uzbrdo…i radim jo\u0161 pokoju sliku…bar dok je jo\u0161 u komadu (sad se ve\u0107 lagano mogu i \u0161aliti na taj ra\u010dun)…Deda je skoro imao ratni\u010dku smrt (a obzirom na elemente sigurnosti, vjerojatno i ja s njim – za one koji neznaju, Deda nema ni pojaseve)…ali jo\u0161 uvijek dobro izgleda, \u010dak ga se ni svisci ne boje pa u velikom broj \u0161e\u0107u oko nas…<\/p>\n Nakon poziranja, kre\u0107em malo sretniji dalje, ko\u010dnica je tu ali joj ne vjerujem…ekipi pi\u0161em u chat da ja odoh u safe modu prema hotelu (opet ja na drogama, pa tko bi na ovakvoj cesti gledao u telefon i \u0161to netko pi\u0161e na chat) i svejedno lagano nastavljam s usponom, pa jo\u0161 jednom poku\u0161avam stati (i slikati) i sve se \u010dini dovoljno dobro da se ohrabrim u spust na drugu stranu…kona\u010dno je Zemo prestao vikati da se polukru\u017eno okrenem…opet smo u pogonu, \u0161okirani ali dovoljno drski da odbacimo pomisao na Golfa… \ud83d\ude42<\/p>\n<\/a><\/p>\n<\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure>\n\t\t<\/div>\n\n<\/a><\/p>\n<\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure>\n\t\t<\/div>\n\n<\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure>\n\t\t<\/div>\n\n<\/a>Na kraju ispalo sjajno \u0161to se ove ludosti ti\u010de, izgubili nismo nikoga putem a motivacija za povratak su nam bila teku\u0107a i kruta pitanja koja su nam se skrivala u vozilima…mada mislim da bi putem neki zamijenili skupo staklo objektiva za malo vode u fla\u0161i…samo da je vi\u0161e ludih poput nas bilo. Dok smo nekako uspjeli do daha do\u0107i, shvatili smo da iako sunce brzo pada i da iako je ve\u0107 solidno debelo popodne, moramo riskirati ne\u0161to vremena i prigristi…pa brzo ulije\u0107emo u vozila i biramo odmori\u0161te u hladovini (Pero ga ciljao od vrha)…vadimo sendvi\u010de (iako je voza\u010d Golfa za kaznu trebao donijeti sendvi\u010de za sve, da smo na to ra\u010dunali umrli bi od gladi) i razne delicije pod 45…ima tu od Konzum mortadele, sira, krastavaca pa do mesa iz banjice i kosane masti…i sve je fino…na ovom zraku…hladnom zraku\u2026.nakon penjanja po suncu, vjetar u hladovini re\u017ee o\u0161tro na ko\u017ei…Pero odabrao lokaciju jer je zadnji put na njoj super slike napravio, ali mi se \u010dini da se radilo o drugom dobu dana, sad su planine u suncu i te\u0161ko je dobro osvijetliti aute u sjeni…ali nas to ne smeta da paradiramo…do\u0161ao i moj red za poziranje…i pro\u0161ao…i sad \u0107u se ja maknuti…okrenem na zub (kako ina\u010de Deda pali) a ono ni\u0161ta\u2026.okrenem ja odlu\u010dnije klju\u010d, aku nov, vrti se ma\u0161ina ali nema \u017eivota….ma da, navikao na flat out…stiskam gas do poda…i za koju sekundu anlasanja budi se…dobro je, onaj opaki Golf se ve\u0107 spremao na smijeh iz prikrajka…i zato nema njegove slike…<\/p>\n<\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure>\n\t\t<\/div>\n\n<\/a>Nakon hrane i pi\u0107a, sigurno bi nam se prispavalo, samo da je toplije bilo…ali ovako bistrih glava vrijeme je dalje i\u0107i, prema sladoledu kojeg sam obe\u0107ao platiti…nema sad potrebe za karavanom, nemamo gdje zalutati…pa ja nekako ostajem na kraju…i nisam ni stigao re\u0107i da je Hochtor s 2504 mnv najvi\u0161a to\u010dka ceste…pa su oni projurili bez slikanja…a ja dobio jednu od ljep\u0161ih slika Dede i kornja\u010de…<\/p>\n<\/a>OK, ja sam mislio da su me ostavili, ali ispostavilo se da kolega \u010deka s druge strane tunela…lijepo od njega…i iako se ve\u0107 nazire sladoled…jo\u0161 jednom je vrijeme za poziranje i ludorije na snijegu…<\/p>\n<\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure>\n\t\t<\/div>\n\n<\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure>\n\t\t<\/div>\n\n<\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure>\n\t\t<\/div>\n\n<\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure><\/a>\n\t\t\t<\/div><\/figure>\n\t\t<\/div>\n\n